100 komada | Vlado Bulić
071
imali smo jedva šesnaest,
duvali na njenom balkonu
i slušali mjuzu u sobi.
oko nas posteri Nirvane i Doorsa
i hrpa šarenih citata
koje je pastelnim bojama
pisala po zidu.
“Napiši mi nešto na zid.”, rekla je.
uzeo sam crnu pastelnu
i napisao “BUDUĆNOST NE POSTOJI.”
“Grozan si”, rekla je.
objasnio sam joj kako ne mislim
ništa loše. kako mislim da je jedino što
nam se stvarno događa ono sad.
(tad sam još mislio da o svim tim
stvarima poput
života, sreće, slobode, ljubavi
ima smisla razmišljati.)
ostala je pri tome da sam grozan
i da je to jedini crnjak među
njenim citatima.
sedam godina poslije,
u toj sobi nije bilo
ni postera ni citata.
samo je nečija beba
spavala na krevetu.
nije bila moja.
Sadržaj
IUrednikov izbor001
002
003
Urednikov izbor004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
Urednikov izbor015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
Urednikov izbor035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
Urednikov izbor057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
