100 komada | Vlado Bulić
015
na nasipu su me jednom
zaustavila tri tipa.
prvi me pitao odakle sam.
rekao sam “Jebiga, iz Splita.”
to je njemu bilo dovoljno da me
pogodi cigarom u čelo
i laktom u zube.
jedan se slomio.
kad se uputio po još
mojih zuba rekao sam
“Oprosti što si mi izbio zub
i oprosti što sam iz Splita.
Mogu li sad doma?”
razočarao se.
rekao je: “Daj barem sa mnom
jedan na jedan. Oni se neće miješati.”
“Stari, sorry, ali ja bi stvarno doma.”
(BOLJE ISPAST GLUP, NEGO IZ BUSA. — grafit)
pa su me pustili.
kad sam to ispričao Veci,
obećao mi je da će “slomit pičku prvom
Purgeru kojeg vidi u Splitu.”
a to uopće nisam tražio od njega.
naravno, ispunio je obećanje.
zato je nekad dobro prešutjeti
neke stvari.
Sadržaj
IUrednikov izbor001
002
003
Urednikov izbor004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
Urednikov izbor015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
Urednikov izbor035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
Urednikov izbor057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
