100 komada | Vlado Bulić
086
snijeg je padao već treći dan.
gledala je kroz prozor
djecu.
s nekom čudnom sjetom u očima.
rolao sam đoint.
(što bi drugo radio moj lirski subjekt?)
“Kako je njima lijepo.”, rekla je
s nekom čudnom sjetom u glasu,
“Sjećam se kako je meni bilo dok sam se
njihovih godina valjala po snijegu.”
“Gledaj”, reče moj lirski subjekt,
“Sve lijepe stvari događaju se u perfektu.
Tako će ti se i ovo što stojiš na prozoru i
blesiš u klince vjerojatno jednog dana činiti genijalno.”
“Je li ti moraš sjebat baš svaku romantiku?”, reče ona.
“Dobro.”, reče moj lirski subjekt,
“Oblači se, idemo vani leć na snijeg i zapalit!”
“Daj, smrznut ću se.”, reče ona.
to je i inače zajeb romantičnih tipova,
kad se stvar počne odvijati, oni se smrznu.
Sadržaj
IUrednikov izbor001
002
003
Urednikov izbor004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
Urednikov izbor015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
Urednikov izbor035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
Urednikov izbor057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
