Neonski bog mržnje | Denis Ćosić

PRIJEĐI!

preko tebe koračam u nebesa
ti si most za rastanke i jedino vezivno tkivo
koje me drži prisutnim

provlačiš konce niz moja leđa
i prislanjaš me na veliku gredu
visim iznad iskopine u koju plačeš

poredao si oko mene tek ubrane gljive
kažeš da trebam rasti s njima
one rastu poslije tuge

greda se nakvasila i nagriza je sol
i konci popuštaju od moje težine

sada sam ja most kojim prelaziš preko iskopine