Neonski bog mržnje | Denis Ćosić

REMiniscencija

mene smeta
što sanjam kako umireš
nevidljiva sila
zabije te u moje kopno
raspori me kao tjesnac
dozrelu dinju
jedeš koštice marelice
oksidirano željezo
nađem te na braniku auta
s kojim si pregažen
podne je mutno
kao riblja ikra
jedeš ga na oči
s dna staklene tegle
plačeš sunce u tjemeništu
i moja majka
neće te poljubiti