Naša druga imena | Ivan Herceg

U ODJEĆI SNA

 

Danas je u menzi bila gužva pa smo za ručak pojeli
obične sendviče. Na brzinu, kao u američkim filmovima.
Ti si otišla u grad, a ja na fakultet. Moglo je biti
i obrnuto, ali nije, takav nam je bio raspored.

O svemu tome razmišljam večeras, u krevetu, uz
kuckanje sata i tvoje usnulo disanje. Spavaš, tiho,
s mirom djeteta u kolijevci i samo ponekad rukom
potjeraš kosu što škaklja te po obrazima. Razmišljam i
zapisujem dok gledam te u odjeći sna. A još maloprije
si mi pričala kako si u gradu, zakratko, sjela kod
Vinceka i uz sladoled listala novog Rešickog. Pa si
onda počela o kosi, dugoj kosi koju treba češljati dva
puta na dan po pet minuta da bi ostala zdrava. To si
čula na TV-u, u jednoj emisiji za mladež. Slušao sam
da si produžila knjige u knjižnici i razgovarala s Jurom.
On ti je drag. Sad je zima i fali ti njegov ljetni šešir.
Sve to ispričala si i onda s još jače stisla uz mene,
kao kakva životinjica, i zaspala.

Ja sam još dugo razmišljao, gledao te noćnim očima
i potiho rekao: Pročitat ću Sagrada familia. Volim
Morrisona i Stonese. Volim tebe, volim ženu. Ujutro
ću ti pročitati sve svoje napisane i nenapisane misli, a
ti ćeš se čuditi i reći da sve to si već sanjala.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.