100 komada | Vlado Bulić
030
Loki je pričao
o keksima.
kaže da im je pala cijena,
da naveliko može nabaviti po deset kuna,
da su jeftiniji od kutije cigara
i da je to OK.
dva sata kasnije
sjedili smo na klupi
i pljugali.
i klinka od sedamnaest
je pušila s nama.
a ne znamo se. samo je došla i
pitala “Mogu li?”
ona kljuca.
i kaže da joj špica traje od šestog osnovne.
i da ide na Love parade ove godine.
i da su joj starci rastavljeni.
i da pati od nesanice.
i da su joj keksi ono što se u tim godinama naziva smislom života.
pa je krenula kući
i prosula se po podu ni tri metra od nas.
“Ne treba mi pomoć”, rekla je,
ustala
i otišla.
Sadržaj
I001
002
003
004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
