100 komada | Vlado Bulić
050
raditi za šankom
možeš samo lagano pijan.
transiraš uz muziku i
točiš pića.
nekoliko sati ti mozak ne
procesira ništa osim:
travarice,
pelinkovca,
stocka,
viskija,
velikih i malih piva,
kole, fante, spritea, đusa,
prirodnih sokova…
kad nakon toga sjedneš u neki drugi kafić
i šanker te pita “Šta ćeš?”
osjetiš se skroz zbunjeno.
nemaš pojma što bi naručio.
sve to što vidiš iza njega
ti se nekako gadi.
slična stvar mi se često desi i s poezijom.
Sadržaj
I001
002
003
004
005
006
007
008
009
010
011
012
013
014
015
016
017
018
019
020
021
022
023
024
025
026
027
028
029
030
031
032
033
II
034
035
036
037
038
039
040
041
042
043
044
045
046
047
048
049
050
051
052
053
054
055
056
057
058
059
060
061
062
063
064
065
066
III
067
068
069
070
071
072
073
074
075
076
077
078
079
080
081
082
083
084
085
086
087
088
089
090
091
092
093
094
095
096
097
098
099
IV
100
Impresum
