Hod na rukama | Sonja Manojlović

TROGLAS

Izgubila sam ključeve od kuće!
Probudi se.
Svi gradovi, znanje, sitan nakit,
grizodušje, glava na ruke položena,
i vrtovi kojima se služim kao jastucima,
kad nema sna.
Sve brže i brže.
Preokrenut ću nebo i zemlju,
čas po jednom, čas po drugom hodam,
jezika im ne znam, otvoren je put do mene.
Da, ali, još moram odsanjati
da sam ključeve našla.
I čuvat ću se škrtosti, oborenih očiju, čuvat ću se
glasova
oko visoravni na koju neću više lijegat.
U trenu će opkolit! – a što može gola riječ
ako joj ne pomognem,
ne udijelim par stotina tisuća očiju?
Ostani budna, ključevi su tu.