Važno je imati hobi | Luca Kozina

NEMA JABUKA ZA MAČKE

Svaki dan Linda bi se probudila u sedam, otišla u dućan, nahranila mačku i počela pisati.

Toliko je bila zadubljena u misli da ne bi čula kako je mačka doziva iz kuhinje. Kad bi ušla u spavaću sobu, mačka bi se trljala o Lindine gležnjeve. Zatim bi se popela na stol i njušila jabuke u zdjeli koje su svakim danom postajale sve trulije, ali ih Linda nije bacala jer je uvijek držala prozor otvorenim. Linda bi trepnula, pogledala mačku i rekla nježno:

– Ne, ne. Nema jabuka za mačke.

Mačka bi nakrivila glavu pitajući se – je li ova stvarno toliko glupa – i sjela na prozorsku dasku. Tog je dana napravila nešto drukčije. Gurnula je njuškicu pod Lindinu ruku, ukočenu nad laptopom. Zadržala se u tom položaju dok nije shvatila da više nema smisla. Preskočila je zdjelu i pogledala kroz prozor. Pružila je lijevu pa desnu šapu kao da opipava zrak. Povukla je stražnje noge prema naprijed i skliznula prema dolje.

Linda nije ništa primijetila, upravo je napisala rečenicu: „Kad si me pogledala, osjetila sam se živom.“