Mrtvom je jasno | Ivan Zrinušić

ŠIPAK

Ležimo na krevetu i ona mi spušta zrnje šipka u usta;
Sitne ledene kuke provlače mi se kroz osrčje
Dok kisele crvene bobice pucaju pod zubima.

Ne mogu razlučiti radi li se o žilama koje se začepljuju
Ili o protezanju onog što je začepljeno
Od vremena do kojeg mi seže pamćenje.

Zima širi svoje glatke ubitačne ruke
I u sobi je četiri ili pet novih zelenih biljaka.

Sjetimo se mesa kad ostanu samo koštice
A mi ih poželimo ispljunuti.