Sunce na šalteru | Julijana Adamović

FRUTTI DI MARE

meni je žao, ali za tebe vremena nemam.
obzirno te puštam
da na uglu Pašmanske i Rapske,
daleko od mora,
u pauzi između dva otežana mokrenja,
mičeš lijevo i desno ginjole,
igraš se papirnatih čudovišta
u vlastitom kazalištu sjena.
glavni si i sporedni lik,
glumac i publika.
tužan piazzo što skakuće na stolcu,
živčan zbog bolnih hemoroida:
– „Ja sam Babaroga…Upomoć!!!
Vičite sad!“

evo me jeza…

žao mi je, ali moram ići.
petak je dan što ne čeka.
meni plešu druge lutke
slatke,
pa onda puppete od slova,
ugovora
topi se depilacijski vosak.
još samo da pobojam El Tigre
i Sunce s dva plava oka,
da kažem „Bravo“ za točno veće-manje
po zagrljaj, velika pusa svakom,
dok se krčka rižoto s plodovima mora
peršin, češnjak
i sasvim malo maslinovog ulja
(za Tebe, kad prestanem kuhat:
„Ne zaboravi, na čašu riže tri čaše vode“).

mene more s drugim plodovima čeka
smeđi pogled
veliki dodir
ti što druge štitiš
tijelo moje hrani
na bicepsu odmor(ne) glave
jer na moru se mozak na pašu pušta,
malo lavande, mirte i ružmarina…
i za tebe, jer mi te žao,
stručak gospine trave.

dobro je zbog hemoroida.