Sunce na šalteru | Julijana Adamović

NOGE MOJE NISU MOJE

ima sitnih vremena
pješčanih zrna
kad sam dobro
iskoračim
a noge lete
letom
zaborave teret
brige
noge lete, letim ja

ima stoljeća
pod oblakom kišnih kapi
noge stanu
za blato se prime
okovane
na struk nakvačene
tri tone
i stojimo
ja vitka
hitra
s nogama stupovima
gore letim
ruke moje
dolje usidrene
noge bole
noge stoje, stojim ja

ima dana
dugom pomjerenih
kad me tuđa ruka takne
poravna mi bedra
umor makne
i izduži list
ruke tuđe, moja jedra
sjecišta su moga mir