Između dva snažna dima | Krešimir Bagić

MRTAV

kreposan
u krčmama pijem sok, antibiotike,
rahlim se i raspadam kao crnica,
kao skrušena molitva. oče naš,
nijem sam svat u razbludnoj kući,
gazirani neologizam od “bećar”,
kukolj.
mrtav se činim, mrtav vrag ili
poreznik, nesnosnik u svakom
slučaju, mrtav.
dok pišem pismo, uskličnik mi
vokativni drsko rotira utrobu
zapliće crijeva, pali svijeću.
krvni se puti, hodnici vreve,
urušiše.
oče naš, možda je kraj, možda
smrt. slova iz hladnijih pre-
djela nose groznicu. možda smrt.
“konjak s običnom!”
nijem sam svat u razbludnoj
kući, snen ili bolestan, riznica
šutnje tek. mrtav. mrtav ili
možda nemoćan.
amen.