Između dva snažna dima | Krešimir Bagić

PISMO, KVADRATI ĆUTNJE

draga nismo snijeg gips nismo
ako je sve bijelo ako je sve
prazno ako se ništa ne vidi
svega ima naši su razgovori
znojne plahte

draga ako logneta šetnje i
coca-cole otpadne kao zmijski
rep uzmi papir i olovku zapiši
“kiša” i šuti dotakne li te
pritom moje ime i zrak bolno
prostruji ligamentima pocijepaj
ga i baci s lakmusom se
druži

draga kada kiši igram jamb
sobni pikado čavliće zakucavam
u budilicu umirem sa snijegom