Južni križ | Tomica Bajsić

SVAKI DAN NOVI DAN

u šumi gorkih plodova
plastično-metalnih malih smrti
prvo sunce je kocka
par-nepar
jedan od nas neće se vratiti

svaki kraj novi početak
budim se u postojanim zidovima
prvo sunce je muha koja traži kutove
iznova upoznajem mirna lica naše djece

– ali moja ljubav je otrovna
ti hodaš u sjenama prašine
na sebi nosiš čestice propadajućeg mora
lovim te
kao hobotnica crnom pjenom koja zatvara dan