Pleši, Modesty, pleši | Darija Žilić

KAD SAM TE SE ODREKLA

 

Kad sam te se odrekla
pustila sam iz sebe
pištav glas
nalik kriku ćuka
koji plaši u ljetnoj noći.

Legla sam na krevet
da otpustim valove vrućine
koji su me preplavili
pustila ruke da
u zraku stvaraju zagrljaje
i odlaze kao plahi baloni.

Pustila sam lice
da se smiješi bez razloga,
trbuh da se grči
usne da ljube
preveliki jastuk.

Kad sam te se odrekla,
bio je topao praznični dan.
Stol je bio prepun hrane,
noge su se spuštale,
od čežnje i srama.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.