Plovna mjesta | Sanja Baković

PORAĐANJE

u vrtložnom viru oko pupka složit će se same od sebe grančice koromača. kada odeš, lukovica će potonuti u noć trbuha, bujat će u dubini dok pod noktima posve ne ispari miris u kosinama. sve će se na tijelu presložiti u bijelim udarima. silnice hladne pjene donijet će beskorisne naplavine. suhoću, zapletenost, raspad.
prvo ću se ostrugati kao riba najoštrijim nožem iz podrumskog kožuha, rasporit ću se najljepšom bočnom šarom, njezinim bodljama u bojama zalaska, od glave preko sjajnog trbuha izložit ću meso bez straha. male tirkizne kosti pomaknut će se kroz prvi dah. nešto iznutra napustit će me bez glasa. kada odeš, mahat će mi mlada lica staraca, mahat će mi pradjed i prabaka, prepoznat ću im glas koji nikada nisam čula. mahat ću sebi s fotografija, s bakrenim licem djeteta iz vremena kada je hostije dijelilo ljeto. kada odeš, masivni uragan odradit će svoje, sve će se vratiti u noć trbuha, bujat će dugo u dubini zaklonjeno vlagom. u mlakom pramoru, iznenada, progovorit će oko. žad.