Središnji god | Marija Dejanović

OPRANA DUGA

Izašla sam kroz prozor kao oprana duga.
U mojim su tragovima izrasle visibabe.
Iz glava su istresle odobravanje
na smočeno tlo.
Nijedno me biće nije dočekalo,

tamni je veo presvukao sve predmete
i njihove su pore prestale lučiti,
zatvorile su se oči biserne tuge.
Na povratku sam čitala prirodu rupe
duboko skrita u vešmašini.

To je stroj koji govori om,
poklopcem skriva bunar pun zvijezda.
Kad otvorim vrata,
nastane poplava
i tako svakih deset tisuća godina.