Zid i fotografije kraja | Miroslav Mićanović

TRAŽENJE POSLA

onda sam
pažljivo ušao u naš stan,
popišao svaku ranicu skramicu
preskočio krastavi njen zid
onda sam
legao u zajedničku postelju,
onjušio svako mjesto dodira,
poljubio svaki tvoj joj, mda,
grebanje i odmorio oko na
rubu plahte
onda sam
razbio pivsku bocu iza tvojih
leđa, išutirao jednu djevojku pa
postiđen pojeo nov kontekst,
pretovario te u neodređeni pridjev
i počehhh disati eh
onda sam
se vratio na plažu, pritisnuo
malu životinjicu na PLAY
zabio joj osti u oko, sjeo na
motocikl i ispario
onda sam
vikao spasi dušu svoju
onda sam
uspravan, dug i čist, zaokrenuo
vratnim pršljenom u desno i rekao:
mićanoviću, tako nikada nećeš naći
posao, potrudi se,
ima još toliko sretnih ljudi,
sa zadovoljstvom, sa zadovoljstvom,
kimnuli su na obzoru francuski državni
ljudi u crnom
onda sam
se okrenuo na drugu stranu,
prema zidu, zatvorio oči, i tako
počeo (sasvim zaposlen) čekati
zimu