Autobus za Trnavu | Sanja Baković

ZNAK NIJEMOG JELENA

na tankoj koži zapešća
noćas mi je iznikao znak nijemog jelena.
što si nijem jelene?
jesi li se nešto naljutio?
nad glavom ti šuma tramalne tišine
mahnita raste munjevito,
probija strahosferu od titana.
šutiš,
ja sam usta natrpala rogovima,
na uši mi cure,
kroz nosnice šikljaju.
malo mi je zlo,
al još se može podnijeti.
iz tvornice mesa javljaju da su preko noći
krdo teladi proizveli
jer sve se može kad se hoće.

a ja hoću da mi jelen progovori!
a ja hoću da mi šuma objasni:
otkud joj život kad je bez korijenja.