Valcer zmija | Ana Brnardić

VIŠNJI BOG NA NEBI

Bog, Bog, Bog. I ne otvaraju se vrata Tvoga Veličanstva. Spakiran u Knjigu s Crnim korama, suh i zajedljiv, ne omagljuj mi kožu. Evo ti, ne treba mi. Bog; B, o, g, bi li me ogrnuo? Ganuo me? Koja se Moć usudila tako naprasno provaliti u Bedeme?, pretvara te u Noć kao rak. K meni, meni dođi na običan čaj. U kući se izuvamo, skidamo suvišan veš, pripitomljujemo rječnik i napokon, volimo se. Dođi k meni.