Pušiona | Denis Lalić

INTERNET NA OVIM PROSTORIMA
(remake za scenarij)

Otkako je završio u penziji, Žacov stari nije bio normalan. Do jučer mali šaraf u velikom stroju društva, sada se osjećao kao odbačeni čavao. Zapravo, više kao totalna čavlina.

Uslijedilo je, naravno, nemilosrdno teroriziranje kućanskih aparata. Stari bi na svakom našao neki kvar koji bi trebalo popraviti, a za sve te kvarove, krivio je, naravno, četnike. Naime, na većini tih aparata pisalo je “Made in Yugoslavia”.

Doručak. Za stolom sjede Žac i Stara, on si maže paštetu po kruhu, na stolu je u papirima parizer, sir i kruh, ali nema kave i čaja. Stara je sva iskomirana, neispavana, zgužvana.

Iz dnevnog boravka se svako malo čuje zujanje pa se ugasi, pa se čuje, pa se ugasi, iritantno do bola. Stari popravlja usisivač.

– Stara, ovo fakat nije normalno – počinje Žac. – Pa jebote, nemamo vode jer je stari sinoć sjebo vodokotlić. A sad popravlja usisivač. Ako sjebe struju, najebali smo.

– Znam – Stara bespomoćno. – A šta da radimo?

– Šta on nema neko društvo, neku birtiju, šta ja znam… Kako penzići inače provode vrijeme?

– Ima. Dolje kod Jože, ali kad ode tamo, vrati se još gori. Uvijek ta politika…

– Kakva politika?

– Pa uvijek počnu pričati o politici, a znaš svog Starog… Uvijek se posvađa s nekim oko Srba, Hrvata, Gotovine, šta ti ga ja znam… Dođe kući još gori. Prošli put kad se vratio, rastavio mikser. Sad moramo kupiti novi.

– Politika, kažeš?

Na Žacovom licu tračak nade. Traje kratko. Iz dnevnog boravka se čuje usisivač. Zuji, zuji, a onda nestane struje.

– Maaamicu ti četničku jebem! – urla Stari.

Dan, dva poslije. Stari sjedi na fotelji, cvike su mu na vrhu nosa, a u ruci kacavida iliti šarafciger. Popravlja nekakvu lampu. Žac prolazi i nosi monitor i stavlja ga na šivaću mašinu od Stare. Stari i dalje popravlja lampu, Žac i dalje donosi – kućište, pa tastaturu, pa spaja žice… Stari cijelo vrijeme gleda, ali, kao, nije njegov posao.

Žac pali komp, spaja se na net, ulazi na forum Politika, sve kao slučajno, a kad dođe do dijela raspad Juge ili Srbi-Hrvati, nalazi lika s nickom Dr. Radovan. Traži najradikalnij post… a onda se okreće Starom.

– Stari, vidi ovo.

Stari se okreće.

– Jesam ti rekao sto puta da me ne zanimaju te tvoje zajebancije?!

– Dobro, OK… nego Srbin nešto pljuje po Tuđmanu pa sam mislio da bi te moglo zanimati.

– Koji Srbin!? – ustaje se ko uboden i dolazi do kompa, nabija cvike na nos i čita. – Mamicu mu četničku jebem! Šta je to? Neki novinar srpski?

– Nije novinar nego forumaš?

– Šta?

– Pa čovjek ko ti il ja, piše sa svog kompa šta misli. Možeš i ti to.

– Ozbiljno? – stari totalno šokiran.

– Da, oćeš mu odgovorit?

– Piši ovako!

– Piši mu sam, ja moram na faks.

Stari sjeda za komp.

– Daj mi pokaži, kak ću to?

– Najprije te moramo ulogirati. Koji ćeš nick?

– Kaj je to?

– Kako ćeš se zvati na Forumu?

Stari razmišlja.

– Stavi… stavi… Kristijan Horvat, nek se zna!

– OK – Žac klikće mišem – evo, sad mu ovdje ukucaj odgovor i klikni na ovo “Sejv”.

– I šta onda?

– Onda će ti on odgovoriti za koji sat. To možeš isto ovdje vidjeti, samo se spojiš prije. Onda opet ti njemu. Ovdje, vidiš.

– Ček da si zapišem sve to.

Sad ide ubrzano zapisivanje od Starog i Žacova objašnjenja. Uglavnom, stranica bilježnice se puni. Na kraju Stari se okreće monitoru i počinje nabadati slovo po slovo.

– Jebat ću ti mamicu četničku! – mrmlja.

OSAM SATI KASNIJE. Žac upada u dnevni boravak, baca torbu na kauč i nabacuje lagani smajl. Stari sjedi ispred kompa i dalje nabada po tastaturi i mrmlja “Mamicu ti…”, a Stara sjedi za stolom i bulji u Starog.

Iz dnevnog boravka.

– Žaac!

– Šta je, Stari!?

– Ovamo dođi!

Obojica su za kompom.

– Šta je ovo chat? – Stari pokazuje poruku od nicka “Dr. Radovan”.

“…ako bre stvarno hoćeš da se biješ, dođi u deset na chat pa će da se pobijemo na privateu…”

– Pusti mene – Žac tipka s nogu, ulazi na chat, logira Kristijana Horvata. – Ovo je kao razgovor. Kao da telefoniraš s hrpom ljudi samo što moraš kucati odgovore. A taj private znači da ćete samo vas dvojica razgovarati.

– Što se i to može?! – Stari totalno oduševljen.

– Naravno da se može. Kad se ovdje – pokazuje mišem – pokaže “Dr. Radovan”, klikni dvaput na njega i pričajte do mile volje.

Stari se okreće kompu.

– Jebat ću mu mamicu četničku!

Tri su sata ujutro, Žac spava, otvaraju se vrata i upada Stari sav nabrijan.

– Šta je to web-stranica?

– Šta je sad?

– Dođi ovamo!

Dnevni boravak je u totalnom mraku, gori samo monitor.

– Vidi šta mi je četnik napisao.

– K. H. – Mamamicu i je bem četčku!

– Dr. R. – Ujo, nisi bre normalan! Odi na www.bustybabe.com pa se leči!

– K. H. – Gd e da oem?

– Dr. R. – Ujo, mnogo si glup! Pa na ovu web stranicu gore, bre!

Žac se suzdržava da ne pukne od smijeha. Zadržava mirnu facu, otvara friški eksplorer.

– Ukucaš to www.bustybabe.com u ovo polje (pokazuje mišem) i udariš enter. Dalje ide samo.

– Daj mi ti to!

– Ma možeš sam, uči se – okreće glavu i nabacuje smajl.

Stari ostaje sam u mraku, nabada po tastaturi slova, provjerava kad je ukucao i onda lupi enter. Na monitoru – sise. Počinje totalno paranoizirati, vrti se, sruši vazu, na kraju brzim pokretom gasi monitor.

Okreće se, snima situaciju, diže se pa odlazi provjeriti kuhinju i hodnik, nema nikog, zatvara vrata od dnevnog boravka, još jednom se okreće i ponovno pali monitor.

Oduševljena faca s raširenim očima i otvorenim ustima.

Sljedeći dan. Doručak. Žac sjedi za stolom i jede, a Stara sva usplahirena doslovno lebdi oko njega i pjevuši tipa “Fina salamica, fini sir, fina kavica… lalalala”, pa pleše oko špahera, oko sudopera.

U kuhinju upada stari u pidžami, rasteže se s ogromnim smajlom na faci.

– Dobro jutro! – sav razgaljen.

Upada ženi, guguče joj nešto, Žac se i dalje smijulji. Stari sjeda za stol, i on počinje pjevušit nešto, a žena titra oko njega, donosi kavu, nudi ga hranom…

– Žac, ovaj vikend ti je stan slobodan. Mama i ja idemo na selo pokositi travu oko vikendice.

– Super!

– Nego, moraš mi pokazati ove žice kako se spoje. Nosim kompjuter na selo.

– Pa ne možeš ni vikend provesti bez politike? – Žac ga podjebava.

– Koje politike? – Stari zbunjeno.

– Pa šta će ti komp ako nije zbog politike?

– A da… zbog politike, naravno, naravno, zbog politike! Mislim, šta bi drugo bilo! Zbog politike!

Žacova faca s velikim samozadovoljnim smajlom.

– Ma politika je zakon!