Pušiona | Denis Lalić

KAD JAGANJCI UTIHNU

Kad se kaže janjetina, na što se misli, ZNA SE! Misli se na janjetinu s ražnja. Međutim, ne misli se na uredno izrezane komade janjetine uredno posložene na nekakav štapić koji se šminkerski jedu oko logorske vatre kao u američkim filmovima, nego na cijelo oderano mlado janje, do petnaest kila žive vage, nabijeno na ražanj kako se okreće iznad žeravice dok se s njega cijedi mast koja pada po istoj toj žeravici i cijelu prostoriju ispunjava karakterističnim primamljivim vonjem.

O janjetini je pisao još i Homer, a u hrvatskoj novijoj književnoj produkciji, spominje je Ante Tomić u romanu “Što je muškarac bez brkova”. Tu on primjećuje kako svi civilizirani narodi jedu meso tako da ga kamufliraju u nekakav odrezak, ćevap, umak, kurac-palac, dok se kod nas ničim ne da sakriti činjenica da je tu, samo sat-dva prije pečenja mučki ubijena jedna mlada umiljata životinja koja je sad na putu da postane i ukusna.

Tog smo se prisjećali nekidan kad je File banuo s još jednim frendom na džoju. Naime, File se prije koji dan vratio iz Frankfurta pun dojmova pa je došao da ih podijeli i usput se napuši. Nakon svih onih dojmova koje ljudi uredno donesu iz Europske Unije tipa “tamo je sve čisto”, “tamo je sve veliko”, “da im vidiš ceste i podzemnu”, “jebote, koliko Turaka ima tamo” prebacili smo se na hranu.

Uglavnom, kaže File kako smo mi Hrvati totalno u kurcu jer u Njemačkoj svaki narod koji imalo drži do sebe ima svoj tradicionalni restoran s tradicionalnim jelima, jedino naša dijaspora nema svoj meni nego se davi u ćevapima i ostalim roštilj-pizdarijama pa kad nekom Nijemcu spomeneš hrvatski restoran, to ga asocira na cajku, ćevape i hrvatske gastarbajtere.

Onda smo se sva trojica uprli složiti tradicionalni hrvatski meni.

– Šta ide prvo? – uletio sam ja s papirom i kemijskom.

– Pršut! – uletio je ovaj frend.

– I paški ili livanjski sir.

– Ne može livanjski, jebala vas Bosna. Je li radimo politički korektan meni ili koji kurac?

– Dobro, onda paški – uletio je File – ali s tim smo pokrili samo Dalmaciju.

– Ma primija se pršut u Slavoniji, ne boj se, a i kulen se prima u Dalmaciju pa možemo i njega stavit.

– Može – rekao sam ja i krenuo zapisati na papir.

– Stavi i francusku salatu – uletio je ovaj.

– Može i španjolski šampanjac na kraju?

– Joj, da, sori.

– Dakle, može ovako?

1. PRŠUT, KULEN, PAŠKI SIR

– Stavi i koju maslinu, jebiga!

– E, dobro kažeš. Može onda ovako?

1. PRŠUT, KULEN, PAŠKI SIR + DVI-TRI MASLINE

– Može, ludilo!

– OK, amo dalje. Šta ide iza pršuta?

– Juva i lešo s restanin kumpiron.

– A ka, nigdi se ne jide juva nego u nas?

– Ma jide se, ali nigdi ovako ritko skuvana s manistron. Svugdi u nju uvale neko povrće i još milijun pizdarija. Sve su to neke čorbaste juve.

– Dobro, može onda. Šta ćemo s lešo-meson?

– Ne tribaš ga ni stavljat – uvaljuje se ovaj frend.

– Zašto?

– Pa ionako će pečeno posli.

– Ma dobro, ali lipo je malo lešoga prije, čisto za pripremit želudac.

– Je, ali ja mislin da ga Slavonci ne troše.

– E jebiga, ko će sve to povatat kad nan država pari kiflić u pizdu materinu. Onda bez lešoga, samo juva?

– Može.

Tu se File počeo kidat od smijeha.

– Šta je?

– Da vidiš šta mi se prijateljici dogodilo. Ovo van morat ispričat.

– Reci.

– Pa starci su jon iz Zadvarija, to ti je kraj Šestanovca gori.

– Dobro, a di je Šestanovac?

– On ti je iznad Makarske, gori u brdo kad ideš.

– E, šta je bilo?

– Pa ženska je studirala u Rimu, zaposlila se i našla nekog Amerikanca šta je radija u ambasadi tamo. I ono, duga veza i, jebiga, triba ga upoznat sa starcin.

– E, i?

– I dovela tipa u Zadvarije, a starci lešali cilo janje. Ono, skuvali ga u komadu. I ovi sidi, čeka obid i, sad, ovi donili na stol cilo janje. Čovik skužija kuvanu glavu s isplaženim jezikon i počeja blidit. Sjeba se skroz! I gleda u sve to, kad buduća punica uzme glavu, perun, iskopa oko, proguca ga i još krene ćućat onu rupu.

– Zakon! To je i meni najbolje! – uvaljuje se frend. – A šta Amerikanac?

– Prosuja se u nesvist čovik. Tribalo ga je triskat deset minuti dok je sebi doša.

– Zakon! Nego, šta ću napisat? Samo juva?

– Može.

2. JUVA

– I sad pečena janjetina sa zelenon salaton i mladon kapulicom? Ko je za? Svi. OK, jednoglasno prihvaćeno.

3. PEČENA JANJETINA, ZELENA SALATA I MLADA KAPULICA

Tu se ovaj frend počeo smijati.

– Šta je sad tebi?

– Pa skoro ista priča ka i ova njegova.

– Reci.

– Pa iman rodbinu u Hercegovinu, dida, ujci i to. A dida ima brata šta živi u Kanadi i sad je rođak prvi put triba doć u Hercegovinu. A kako niko od nji ne zna engleski, ja mora ić po njega. A jedino šta san zna da ima tri banke, da je diplomira pravo i da se zove John, to po pradidu Ivanu. I doša do aerodroma, kontan iskrsnit će tip u košulji i odijelu, kad uleće John s izblajhanon koson, tetovažon po ciloj ruci, pirsingom u obrvi i hokejaškon majici. Ja se iskida od smija. Skompali se trenutno. Čoviče, do Hercegovine smo pet puta stali zapalit. I onda su ga najprije udavili da se mora ošišat, skinit pirsing i tetovažu, a ovi kurca ne kuži šta mu pričaju, samo klima glavon. A onda išli večerat i ovi, normalno, ispekli janje. I došlo janje, John gleda u onu glavu i ne može virovat, a onda ujac uzeja glavu, udrija s njon o stol da pukne lubanja i tako otvorenu je da Johnu. Ovi se usra ka grlica i pita me šta će s tin. Ja mu kažem da će ispast sranje ako ne pojede baren malo mozga.

– I?

– I pojija je dva peruna i reka da mora u zahod. Tamo je ispovraća sve šta je jija zadnja dva dana.

– A lika, jebote.

– A meni mozak zakon – nastavlja tip.

– Ne seri.

– Boga mi!

– Ae reci šta ti još zakon da se ne iznenađujem više.

– Ono iz kosti kad se kuva lešo, moždina. Znaš, kad puneš u kost pa ispadne ono iznutra. Cila familija se pokolje oko kosti. A i friška krv mi je dobra.

– Kako misliš to friška krv?

– Pa ono kad se tek zakolje kozle ili janje pa se uvati u tećicu krv ispod rupe i šufiga na malo kapule. To mi je isto ludilo.

– Dobro je, prikini! Nego, oćemo desert neki stavit?

– Piva iza janjetine.

– Daj, ozbiljno!

– Oćemo štrukle, skroz smo Zagorce zapostavili.

– Ae može, stavi mada niko normalan neće to jist nakon janjetine.

4. ŠTRUKLE

– To je to. Je li OK ovako?

1. PRŠUT, KULEN, PAŠKI SIR + DVI-TRI MASLINE
2. JUVA
3. PEČENA JANJETINA, ZELENA SALATA I MLADA KAPULICA
4. ŠTRUKLE

– Može, prva liga!

Onda smo zapalili još jednog, gledali malo u taj jelovnik i što od napisanog, što od trave, počela nas je pucati glad.

– Imaš letak koji od dostave?

– Evo, cila hrpa.

Onda smo gledali letke.

– Jebalo mater, zašto nitko janjetinu ne dostavlja?

– Zato šta su u kurcu!

– Šta ćete? Ja ću grčku salatu?

– Meni picu napolitanu, veliku – javio se ovaj frend.

– Ja ću špagete karbonara.

Onda sam im pokazao popis.

– grčka salata
– pica napolitana
– špagete karbonara

– Je li OK?

– Ma prva liga!