Krošnja | Krešimir Bagić

3.

 

poslije svih prijatelja
more je reklo
da se ne poznajemo

da u meni raste
mračna tišina
nešto kao zaborav
kao iznenadni povratak kiše
vlažni nanosi pijeska
pokrivaju udove

kada bi plima stizala
ja bih otvarao oči

vodene crne