Lunule | Andrijana Kos Lajtman

BJELINE

imenujem te cestom
imenujem te bijelom prugom
orlom te imenujem

protjecanje –
neki nedostižni ljudi
neki kotači
oguglali od brzine
od vrtnje
i zjenice potamnjele

imenujem te prozorom
oblakom te imenujem:
večer utiskuje
crvene krugove
na tvoje tjeme
(toplinom krajolika
usklađenost nam mjeri)

imenujem te budilicom
zovem te
natrpan put
i ponikva te zovem
i praznina

kad se potroše bjeline
samo još
jednokratnost ostaje:
bijelom olovkom
crno lice izbrazdati

pažljivo i singularno
kad se potroše bjeline