Lunule | Andrijana Kos Lajtman

VLASTITE PRSTE PREPLAVILA

Cvetajeva + Vrkljan + Zlatar = More

sva sam se
u bilježnicu pretvorila
(rekla je marina
rekla je irena
rekla je andrea)
rekoh i ja
a ne želim
rečenicu po navici
i opet ovo r
u nama trima
četirima
r u svima onima
koji su mi dragi
da, i tko nam to crta život
tko ga piše
u predahu jutarnje kave
u pauzi sitnih koraka
u udisaju
između dva krika

more je neobično
smireno
more kao garancija
tvarnosti
stvarnosti
raspliće
neku svoju
zelenu naraciju
ispod golih palčeva
zapisuje
(otpisuje)

i opet to r
čak i more ga ima
i drhti u meni
i u slovima
dok razmišljam o tome
kada sam se to zapravo
odvrnula
doista
orubila
iskliznula
ustvari
do kraja
vlastite prste preplavila
nepouzdanošću
orosila