Doba bršljana | Davor Ivankovac

ŠTRAJK

Promatran kroz prozorsko staklo dim
nečije cigarete lomi se u razne oblike tjeskobe.
Paljevine neosušenog lišća
pružaju se nisko nad ravnicom, između
kuća i polusuhih voćaka
ulaze u krvotok.
Svaka je šetnja sada maštanje o šetnji,
očajnički bršljan penje se duž kičme
i hvata u kosu iza uha;
u nekoj bliskoj a nepoznatoj ulici
misao je tonula u šapat.
Povremeno grančice zavežem u snoplje
održavajući žar sve do ranog predvečerja
u kojemu shvaćamo: ovdje ništa ne završava,
trn je zašao duboko pod nokat
i nikada nećemo vidjeti Irsku.
Odnekud još dopire misao na žilet.
Sklapam knjigu, ustajem,
a zrak se naglo pooštri
u prvom paljenju svemirskih brodova i zvijezda.