Freud na Facebooku | Davor Ivankovac

LJUBAVNA 2011. (I BOG JE UMRO, DRAGA…)

 

Jutros mi je rekla dok smo prali zube,
zaljubljen si u svoju jebenu sintaksu i glagole,
ne u mene, i sve ono
što ja jesam…

I zar to nije pervertiranje?

I kako mogu pokraj nje ovakve, pljunuvši
krvavoplavu pjenu, voljeti više
gramatiku i pravopis.
I sve te imenice, prezente, future neke druge,
pravilnu uporabu genitiva, a ne nju,
ili recimo Domovinu.

Htio sam joj reći da su i njene sise samo
pitanje sintakse, stvar jezika i pravilne uporabe
(ali nisam znao kako, nisam imao ideje,
povlačeći tupi žilet preko obraza
napustila me inspiracija),

i dodatno pojasniti, draga, slušaj, domovina je
davno krepala, mrtvorođenče bez pelena,
iz čega proizlazi logična jednadžba:
domoljublje = nekrofilija,
i zar to nije pervertiranje?

I još je nešto rekla, ali nisam čuo,
zaokupljen već pitanjima sintakse
i pravilne uporabe svega.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.