Freud na Facebooku | Davor Ivankovac

SPAS ZA SLAMKU

A možda će jednom nad nekog saći zaključak:
u njima je tražio samo spas za slamku.
Tražio je u njima (pokazat će se, uzalud), taj besramno cenzurirani Ja,
a pri samom kraju kontrolirane panike,
oprost za sve ono što jest i što nije.

Tražio je u njima,
očajno prisutnih tijela
i pogleda svrnutog s neugode i srama.

I razotkrit će se jednom:
nada u minimalnu mogućnost kompenzacije.

Džepovi natrpani vrećicama smeđeg šećera
na užicanim prijateljskim kavama;
mirisi ispucanih kokica, malih smrznutih eksplozija,
dok s Oriona slijećemo na bojno polje Vinkovce;
čokoladice iz Konzuma u vrećicama kruha od neprosijanog brašna
za jedva namaknute 3 kune i 63 lipe;
razvijena monstruozna tolerancija na višestruke doze
zelenih, bijelih i smeđih;
i besmislena glancanja ogledala
koja suviše ne mijenjaju sliku
sada već standardno sve sivlje svakodnevnice.

Jednom će profesori znati: besmisleno kao
krumpiri bez ulja i soli
na tisuću i drugi način.