Gledaj me u oči | Mario Brkljačić

* * *

život je pička
gospođe koja se raskrečila
na mom krevetu.

je.

love je bilo
taman za tu tavansku sobu.

ne znam.

tragikomično sam nesposoban imati nešto bolje.

ili je stvar u strahu?

uglavnom
ona je na tom krevetu koji u stvari nije moj.
(moje nije ništa u toj sobi)

sad pijemo pelinkovac
onako
ravno iz boce
i smijemo se.
(smijanje mi je uvijek išlo)

ona izgleda… pa… recimo to tako, upečatljivo.
ne, predomislio sam se.
(ipak ju neću opisati)

ona kaže, imaš lijepe oči.

ja prasnem u smijeh.

ona kaže, imaš lijepe noge.

ja se još gromoglasnije smijem.

ona kaže, imaš duha.

(valjam se po podu, slina mi curi niz bradu)

ona se smije.
(pritom udara dlanom o butinu)

zurim u njenu pičku.

life is a killer, kažem.
ona kaže, motherfucker, lud si ko moj pokojni sin.

ja kažem, od čega je umro?

od droge, ona kaže.

da smotam jedan đoks?

ona kaže, ne. mrzim drogu.

trava nije droga, kažem.

sereš, kaže.

ne serem, kažem, ozbiljno to mislim.

ona kaže, ponašaš se ko dijete.
(drusle sise joj poskakuju u ritmu smijeha)

život je kurac od ofce ako ne ostaneš dijete, kažem.

je.

ona pripaljuje cigaretu.
(kašlje)
ti si dijete, izlete joj riječi kroz otvorene kaverne.

djeca su naša budućnost, kažem.

ona plače.