Fantomsko korijenje | Marina Čović

IZDAJA

Njena srušena kuća na Ilidži, gdje sam rasla
Prilaz za auto s obje strane praćen špalirom ruža
Vrt s jagodama iz kojih pršti sladak sok kad ih zagrizeš
Svi naši razgovori do u noć
Kasnije u Mostaru
U njenoj izbjegličkoj kuhinji
Koje bi svako malo prekidala
Da bi mi ponudila Rum čokoladicu ili komad mesa

Kad nešto ne bi bilo dobro
Baba ne bi na prvu ništa rekla
Samo bi joj oči poput žabinih
Iskočile još više
Po tom sam znala da sam pogriješila
Tako bi se i majka odala
Samo bi ona odmah reagirala

Imala sam osam godina
Kad sam počela pratiti
Kako tetka za kavom
Poput ribe
Skuplja
Svoja roza namazana usta
Uvlači dok joj obrazi ne uđu u sebe
I potom visoko otpuhuje dim
Jednom je toliko pričala da joj je cigareta izgorjela do prstiju
U panici ju je ispustila
I napravila rupu
Na našoj zagasito zelenoj kutnoj garnituri
Kad nije gledala, ukrala sam joj jednu i bacila je pod kauč
Dok sam čekala babu
Da dođe vlakom u Sarajevo da me pričuva
Sakrila sam se u rupi između frižidera i kuhinjskih vrata
Okinula upaljač i povukla
Nije bilo tako slatko
Kao šta je izgledalo
Dok je tetka pušila
Bilo je gorko i odvratno
I nisam znala šta bih s cigaretom
Pa sam otrčala na balkon
I bacila je preko
Nije otišla dalje od devetnaestog kata
Odmah ispod nas
Tako je susjeda i znala
Kome treba da pokuca
Završila je na novom stolu od bambusa
Stolnjak se zamalo zapalio
To sam čula od babe
Dok je prepričavala mojoj majci kad je došla s posla
Na južnom balkonu
Do kojeg je bio širom otvoren prozor sobe
U kojoj sam do maloprije spavala
Odjednom tajac
Čula sam majku kako stupa
Prepoznala bih taj bat među stotinama
Uletjela je u sobu
Izvukla kajiš
Povukla deku s mene
I počela da udara
Tako me moja baba izdala