Plahta preko glave | Dorta Jagić

JOŠ BUBANJ GORI

ostavljeni stranče,
izbriši iz svih meta
crno polje i zapleši s nama
još bubanj gori i pucketa
za sve one koji vole povratke
cokni barokno jezikom u nebo
i vikni: eppur si muove!
odlijepi se od visoko od svih ali
tisuće kilometara nek prođe tvoja kosa zrakom
snovi neka ti budu jedini udžbenici
jedina štafeta
još bubanj gori i pucketa
za ples života, eh
stranče, nestranče
izuj se, opsuj u sandalu smrti
i ne obuvaj je više
radosni ples te ovdje čeka
sav na iglicama
zamisli, borovine