Plahta preko glave | Dorta Jagić

PASCALOVO KLAĐENJE

nije prerano, dragi moji. ako hoćete
upišite to u službene formulare i tračajte.
odlučila sam se za putnika. da.
za dortu to je najbolje.
sad idem s užitkom spakirati stvari…
ponijet ću naušnice, haljine, bijelu zastavu,
jako uže, prazne kazete, kistove,
evanđelja, pavlove poslanice, vatu,
japansku čudesnu školjku, šibice,
knjigu pjesama najdraže prijateljice, šampon,
tri drage fotografije i be vitamine.
oprat ću se i počešljati, sportski obući
stati s torbom u ruci i kartom u zubima
pred izlazna vrata, puna svečanog nemira.
polazim možda još danas, a možda za pedeset godina.
ne, nisam pogrešno shvatila, besplatno je.
Zagreb – Jeruzalem.