Divovski koraci | Krešimir Pintarić

ČETVRTA

 

ponekad se dogodi ovo:
sjedim za stolom i nešto pišem
ona je u krevetu i nešto čita.
onda osjetim da me gleda: želi mi nešto reći
ali misli kako ne bih htio da me prekida.
tada se okrenem prema njoj
da joj pokažem
kako to što pišem
nije ništa
važno.

pišeš li o meni?
pita.

ja samo šutim jer mislim kako ni da ni ne
nije neki odgovor na to pitanje
a istodobno znam
da ona očekuje
upravo jedan
od ta dva
odgovora.

voljela bih kada bi ponekad pisao o meni
kaže.

onda ustajem od stola i sjedam do nje.
neko vrijeme ostajemo tako
a onda joj kažem:
imam prijedlog.
napravit ću kokice
pa ćemo gledati TV.
nekakav film
ili seriju.
ili emisiju o mravima Eskimima Budimpešti.
sutra ću napisati
nešto o tebi.

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.