Pisanje oslobađa | Ivica Prtenjača

* * *

otkini
usne to je posuđeno iz toplih trešanja
izgubljenih na asfaltu potegni jezikom
rijeku uzbrdo prema očima
pritom uzdiši
vesela izvrnuta u smijeh nespretna
ja i moj važan tajnovit wow
te gledamo
ti pišemo
odvuku nas neke čudne vijugave
boce pod tlakom do ruba
odakle se uskače u vozilo i struju
kako se značajno utrkuje dan
zuriš u plimu kažeš meni nektar je
proliven po ovoj ulici
i ako sad iz neke tame bane billie
holliday i zapjeva srebrom prema prašini
sjest ću na jaguar
jer će mi se vrtjeti u glavi
zapaljeni zrak ljuljat će tvoje oči i dah
vikat ću
dobri patuljci podavat će moj snježni plač
i neću se osvrtati
pišem sad