Prijelaz za divlje životinje | Ivana Bodrožić

*

 

Bio je to 17. 11. 2012.,
Dan užarenih telefona
I novinarka iz rubrike “Društvo”
(tema je degradirala iz “Politike”)
Poslala mi je elektroničku poštu, s naslovom: Hitno!

„Treba mi deset rečenica o tome
Kako danas doživljavaš ratne patnje
I jesu li iza nas?
Neka bude što prije,
Urednica mi sjedi za vratom.
I.“

Spremala sam se da izvrnem utrobu
Pa prokopam po traženom mesu,
Kad je zazvonio telefon,
Novinar mozaik emisije, želio je umjereno krvav, uživo.
Rekla sam ne,
A on je zaista trebao taj odrezak,
Može i drugi, ako već ne baš taj,
Uputila sam ga na poznanika,
Kojem su u ratu ubijeni i mama i tata.
U, super, rekao je, cvokoćući zubima i oblizujući se,
Da, stvarno super, rekla sam,
Tek malo je uvukao jezik, i srdačno pozdravio.

Taman sam se spremala da izvrnem utrobu,
A onda me uhvatio sram,
Sav onaj koji je njih zaobišao,
I trenutno sam presahnula.