Prijelaz za divlje životinje | Ivana Bodrožić

*

 

U čekaonici naše ambulante je glasno
kao na pijaci.
Sigurna sam da dobar dio svijeta dolazi
ovamo, samo da bi se družio.

Sošalajzing.

Tako ti je to.
Život je takav.
Na kraju krajeva, svi smo mi ljudi,
i imamo potrebu ponekad
razmijeniti misli.
Ali, nema više one radosti
sve se izokrenulo.

Sabire prva čekaonska filozofkinja, svi se slažu,
nema daška ne mirnome moru,
dok se ne pojavi uzurpatorica.

Traži preko reda
muž bolestan, nepokretan leži,
teškom mukom peripatetičari kimaju glavama,
skupljaju usta kao da su zagrizli
nezrelu japansku jabuku,
popuštaju.

Uzurpatorica ulazi.

A šta ćeš, hor bruji, jadna je, ljudi smo,
moramo jedni druge pomagati.

Uzurpatorica čvrsto zatvara vrata za sobom.
Tišina.

Filozofkinja (nesigurno):
Ali ti nepokretni, oni su najgori,
leže, leže i ništa ne mogu, a čim se makneš
Hop!
Padnu s kreveta.

Svi plješću.