Grad dobrih ljudi | Miroslav Mićanović

uhapšen čovjek

Stajao sam tako, jednom,
skriven, iza vrata,
na jednoj nozi,
spreman skočiti kroz
prozor,
a tada je pospan glas
s radija, počeo govoriti,
uhapšen čovjek,
nejasne okolnosti, nož,
tek, pravorijek,
pomislio sam:
gdje sam rođen, ima li koga,
sluša li radio i žuljaju li ga
lisice,
tko je? ljubi li,
Stajao sam tako, jednom,
skriven, iza vrata,
na jednoj nozi,
spreman skočiti kroz
prozor,
a tada je pospan glas
s radija, počeo govoriti,
(al’ već odavna nisam bio
skriven i na jednoj nozi,
skočen, spašen, bez krvi)
uhapšen čovjek,
nejasne okolnosti, nož,
tek, pravorijek,
nisam ni mislio:
gdje je rođen, ima li koga,
sluša li radio i žuljaju li ga
lisice,
tko je? ljubi li,
jer već odavna nisam bio,
jer već odavna nisam bio,
a tada je pospan glas
s radija