Moja ti | Jasna Jasna Žmak

POD POPLUNOM

Imamo jedan poplun za nas dvoje. I jedan krevet, i dva jastuka. I sve to obučeno je u plahte, kao što smo mi obučeni u pidžame. Ti u moju, ja u tvoju. Iako su obje zapravo naše. Kao što su i plahte, i jastuci, i krevet, i poplun, i ljubav naši.

Zapravo… krevet pripada našim gazdama, jastuke i poplun sam ja uzela od staraca, a plahte nam je posudila tvoja mama. A kad se stvari tako poslože, ispada zapravo da su samo te pidžame stvarno naše. I ljubav, naravno.

Pitam se je li to dvoje povezano, pidžame i ljubav, ide li možda ljubav umjesto kroz želudac, kroz pidžame, barem ova naša. Ta pomisao nagoni me na smijeh, ali smijem se tiho, tako da moj smijeh ne dopre do tebe, jer ti još spavaš, tu uz mene.

O tim i sličnim glupostima razmišljam otkad je počela zima, svakog jutra nakon buđenja, buljeći u ugašeni ekran našeg televizora koji zapravo ne radi. (Ni taj televizor nije stvarno naš, ali nije ni gazdin, njega su u stanu ostavili prethodni podstanari.) Probudila sam se jer mi je hladno, a ti si umotan u poplun i tebi je toplo.

Tako već mjesecima izgledaju naša jutra: dok se ja smrzavam, ti slatko spavaš, dok ja buljim u taj pokvareni televizor, ti sanjaš.

Ali danas je ipak sve malo drugačije.

Danas lakše podnosim hladnoću jer znam da je sutra više neće biti, jer znam da je danas dan kada napokon kupujemo novi poplun pa mi više neće biti hladno, znam da se više neću buditi prije tebe i razmišljati o glupostima kao što je odnos između pidžama i ljubavi. Da, od danas se više neću smrzavati.

Poplun će biti prva stvar koju ćemo kupiti zajedno, prva od onih nepotrošnih, od onih koje obvezuju. Poplun je ulaganje u budućnost, našu zajedničku budućnost… poplun je za nas ono što je za druge stambena štednja.

Ovaj naš stari poplun, onaj koji sam uzela od staraca, jedina je stvar oko koje si posesivan. On je tebi ono što je Linusu* njegova dekica. Ali i oko njega si posesivan spontano, nikada svjesno. Svake večeri legnemo skupa spavati pod njega, ali ga ti tijekom noći jednostavno prisvojiš, umotaš se u njega, a ja se onda zbog hladnoće ujutro probudim sama i prije vremena.

Hladnoća, lijenost. Toplina i san.

Zato nam treba drugi, novi, dovoljno velik poplun u koji ćemo se moći umotati skupa… poplun koji će biti stvarno naš. Tako da ljubav, osim kroz pidžame, može ići i kroz njega. Fali mi…

Mogla bi jednako tako ustati i skinuti veš sa sušila, rekao bi mi da ti se požalim, a ja bih te onda ušutkala poljupcem.

Tako ću te jutros i probuditi, već znam… poljupcem.

Ali ne još, nikako ne još… probudit ću te točno u osam, kad se otvaraju dućani, kad se otvara i Nama* na Kvatriću jer ondje nas čeka naš novi poplun. Već smo ga odabrali, ispipali, za probu se umotali u njega… sad samo čeka da ga kupimo. Čeka otkad je počela zima, na drugom katu Name, lijevo, na Kvatriću.

Već smo spremili odjeću za tu prigodu, jer obući ćemo se svečano, kao što se drugi parovi odijevaju za vjenčanja, ti u svoje najbolje odijelo, ja u svoju jedinu haljinu. A kad se vratimo doma, skinut ćemo sve to sa sebe i presvući se u njega, u taj poplun koji će biti stvarno naš, samo naš, kao i naše pidžame, kao i naša ljubav.