Moja ti | Jasna Jasna Žmak

O ŠTETNOSTI DUHANA

Ljudi oko nas prestaju pušiti. Moji prijatelji, tvoji prijatelji, naši prijatelji. I prijateljice. I nije da počinju prestajati, kao što je to jednom netko izjavio, nego zbilja prestaju. I to preko noći. Mariji je smetao kašalj. Vanja je pročitala knjigu Prestati pušiti je lako ili tako nekako. Moj brat je postao tata. Zrinka je jednostavno odlučila.

(Njen dečko i dalje puši, ali samo jednu dnevno. Poslije jela, cigareta cijela, tako kaže.) Zeki je našao curu. Ivana se kladila s Jurom. Petar je odlučio štedjeti. Mila se boji raka. Goranu je zabranio doktor. Dušici je jednostavno dosadilo.

Mima, Zrinks i Tina nikada nisu ni počele. Kao ni Odak, Sabina i Hana. I Igor. On mi je, kad sam mu o tome pričala, posudio knjigu Cigarete su uzvišene. Nikad je nisam pročitala, ali pročitala sam njen predgovor, i u njemu piše, Složene su moje pobude za pisanje ove knjige. Jamačno su ponikle iz moje velike želje da prestanem da pušim. Ja imam slične planove s ovom pričom… iako ne bih rekla da je moja želja za prestankom velika. Prije tek da postoji. Postoji pa nestane. Pa se opet pojavi.

Razmišljala sam zapravo da ti to darujem za rođendan, to da prestanem pušiti. Oduvijek si volio nekonvencionalne poklone. Doduše, nikad me nisi tražio da prestanem pušiti, iako se ponekad žališ na mrvice duhana u krevetu… ali nikad mi nisi rekao, Ili duhan ili ja, jer dobro znaš da oboje volim, jedno malo manje, tebe puno više.

Ti ne pušiš, nikad nisi… osim onih nekoliko dimova moje after sex cigarete. Poslije seksa, cigareta cijela, tako ti kažeš.

Kad sam ti rekla što ti namjeravam darovati za rođendan, odgovorio si, To je kao da mi pokloniš knjigu koju zapravo ti želiš. Ja bih radije zlatnu ribicu. Takav odgovor sam nekako i sama naslućivala, pa sad tražim novu prigodu za prestanak pušenja, prije nego što ga ponovo zabrane u kafićima. Moji bi roditelji sigurno bili sretni da im to darujem za jedan od njihova dva rođendana, ali oni i ne znaju da pušim pa bi im to došlo kao onaj drveni konj Trojancima. A Nova godina još je daleko.

Ljudi oko nas prestaju pušiti, ali ja zapravo nisam sigurna da i ja to želim. Ti mi, u maniri new age gurua, govoriš da ću tek kad budem znala zašto pušim, znati i zašto da prestanem, i samo se tu i tamo žališ na mrvice duhana u krevetu.

Ali nakon više dana te moje dileme (pušiti ili ne pušiti, prestati pušiti ili ne prestati) jutros si napokon našao rješenje za mene. Dok sam sastavljala popis s plusevima i minusima, rekao si, Umjesto da prestaneš pušiti, napiši o tome priču, a ja sam ushićeno viknula, Bingo!

Ovo je dakle ta priča o tome kako sam prestala pušiti, priča u kojoj ja prestajem pušiti.

Bacili smo jutros demonstrativno sav moj duhan, rizle, filtere. Ti si održao kratki govor, ja sam javila prijateljima. Htjela sam da sve to bacimo u WC, da bude kao na filmu, ali ti si rekao da je duhan legalan, da za to nema potrebe.

Onda smo doručkovali i sve ostalo što već radimo ujutro. Kruh, putar, čaj, novine, seks, bez one jedne cigarete poslije. Došlo je i prošlo vrijeme ručka, bez ijedne cigarete. Ja sam pisala, ti si prevodio, bili smo na kavi, u kinu, kod prijatelja, bez cigarete. Dan kao svaki drugi, minus cigarete. Podnijela sam sve to apsolutno hrabro, bio si ponosan na mene. Tako je došla i večer, i ja sam umjesto duhana oko prstiju motala tvoju kosu.

Pitala sam te onda, na kraju dana, To sad znači da sam prestala pušiti?

Ti si se prenaglio, rekao, Da, a ja sam onda sretno zaključila, Super je to kad prestaneš pušit, jer sad kad sam prestala, mogu jednu i zapalit. Bilo je kao na filmu, onom Jarmuschevom.

Olga, Nikica i Andrija i dalje puše, Aleks, Mihoci i Matija su ponovo počeli, Ćurčin, Vesna i Buljan nikada nisu ni prestale.