Moja ti | Jasna Jasna Žmak

JEBENA

Ti nikada ne kažeš komarac, a da prije toga ne kažeš jebeni. Jebeni komarac, to je tvoja omiljena sintagma. Pogotovo ljeti, jer zimi komarce ionako rijetko tko spominje. To je, osim toga, i tvoja omiljena psovka.

Točnije, to bi bila tvoja omiljena psovka kada bi postojale i druge koje govoriš. Ali jebeni komarac jedine su dvije riječi za kojima posežeš kada poželiš nešto opsovati. U tvojem svijetu samo su komarci jebeni, drugih prostota u njemu nema.

Ne znam uopće odakle ti ti jebeni komarci, ne znaš ni ti, ali ponosan si što su oni u tvojem životu jedini nepristojni. Kada drugi kažu, ‘Bemu miša, Koji kurac, ili, Pička ti materina, ti kažeš samo, Jebeni komarac.

Jebeni komarac, kad izgubiš na trešeti*, Jebeni komarac, kad padneš na ispitu, kad nam auto crkne na autoputu, kad u dućanu više nema onih zobenih keksa koje stavljaš u jogurt. Da, ti nikada nisi nekoga ili nešto poslao u kurac, u jednu ili tri pičke materine, nikada nikome nisi opsovao rodbinu ni roditelje, ne upotrebljavaš lascivne glagole. I tvrdiš da takvo što nisi nikada ni poželio. Psovke tebi jednostavno nisu potrebne.

Tako su me odgojili, objašnjavaš mi, a ja strepim od dana kad će me upoznati tvoji roditelji. Jer ja sa psovkama stojim nešto drugačije. Stojim tako da uglavnom i ne primijetim da su izletjele iz mene, tako da ih često koristim kao poštapalice. I da nema tebe, vjerojatno ne bih nikada ni osvijestila dosege vlastite koprolalije*.

Najgore je što, kad pišem drame ili scenarije, tu bolest redovito prenesem i na svoje likove pa iz njihovih usta neprekidno izlaze neke jebene, kurčeve, pičkaste prostote. Moji su tekstovi prepuni psovki, ima ih više čak i od anglizama. Tako barem stvari stoje dok ih se ne dohvatiš ti koji ih pomno pročistiš, svedeš nepristojnosti na normalnu razinu. Ne izbaciš ih sve, za početak ukloniš otprilike svaki drugi jebote i to je već dovoljno da tekst lakše diše, da može bez srama izići pred ljude.

Ja bih voljela da tako nekako možeš filtrirati i mene koja psujem puno i često, ne samo komarce nego i razne druge životinje, jer to jebote je na neki način postalo dio mene i tog jebote mi je stvarno već previše. Meni su psovke toliko prirodne da bez njih nikada ne izlazim iz kuće, kao ni bez osobne. Ali ja nisam tekst pa da iz mene jednim potezom možeš izbrisati sve opscene rečenice.

Pokušali smo već sve da me izliječimo nekako od te pretjerane uporabe !»#$%&’?, ali opscenosti jednostavno ne žele otići iz mene. Jedino što nam preostaje jest da se obogatimo na tome, zaključio si zato jutros i otvorio kasicu-prasicu u koju ću, svaki put kad opsujem, staviti jednu kunu.

Meni nije baš jasno kako ćemo se točno mi obogatiti na tome, s obzirom na to da će te kune koje su na početku bile moje poslije nekim čudom postati naše, ali svejedno sam voljna pokušati s porezom na psovanje jer ipak jednom želim upoznati tvoje roditelje, tako da svi zajedno možemo slobodno psovati komarce.