Tamagochi mi je umro na rukama | Dorta Jagić

PLES KOMPOZITORA

 

osijedili još kao dvogodišnjaci
genijalni kompozitori plešu unutarnju muziku.
na Veliki se petak okupljaju u nekoj pruskoj
koncertnoj sali s ciljem da im ponestane zraka.
kabuki-rozih podočnjaka
kovitlaju se, klize po kristalnom lišću s lustera
podmazujući đonove modrim maćuhicama.
u ushitu im se raslojavaju čizmice i nožni nokti izdužuju
u zagušljive jezike orhideja.
kad jednom zaplešu, da bi mogli ikako stati
mora ih sluga tako precizno gurnuti da se
vlasuljama zapletu u klavirske žice.
a kad zraka konačno nestane
iz ramena im izraste mozartova čokoladna bista
kojom dugo razbijaju prozore.
privučeni božanskom lomljavom
na grad s neba pljušte uhosječe dijamanti

Kolačiće koristimo kako bismo poboljšali Vaše korisničko iskustvo. Ukoliko se slažete, tada prihvaćate korištenje kolačića i web stranice sukladno našoj politici privatnosti.