Avenija : dokument jednog vremena i međuprostora | skarlet_p

DILUVIAN

(julien)

pusti nešto za kraj, gemma
da se odvrti sâmo
možda „Boxer“ od The Nationala
da curi dok šećemo lukobranom
hvata nas ruzina, osjećaš li
prelazi s dizalica na nas
odsijavaju se u tvojim očima
svjetla terminala večeras

silazimo na prazan ponton
za pristup remorkerima
žarulje pregorijevaju jedna po jedna
iza tvojih ramena na neboderima
sva naša ograničenja tako su jasna i
hladna kao Baltik
ledenjak smo usred mora, otapamo se
nepovratno kao Antarktika

rastu vode oko nas, gemma
tvoje suze doprinose, svakako
gradski sat okružen vodom je
Avenija potopljena je skroz ionako
popni se sa mnom sada
protupožarnim stepenicama po mraku
zaplešimo na krovu teatra dok bujica
nadire kroz ulice i parkove

ovo što postoji među nama, kažeš
ovaj međuprostor
ide ravno u nebo, nije moguće da
prestane postojati
plešemo polako, gemma, sjene već
mreškaju se ispod vode
zaroni sa mnom kroz ulice i trgove
sutra smo u studiju opet

imaš li već neku dobru stvar za intro?