Avenija : dokument jednog vremena i međuprostora | skarlet_p

SAKRAMENTALNO (RADIOPOEZIJA)

(gemma)

upijam mjesta i zvukove
kad proviri im sunce iza ljuske
funkcioniram na drugačiji način
od većine ljudi koje poznajem
karakterne analize nesvjesno
prevodim na šumove i beatove
možda prepoznaš fragment sebe
kroz eter, kad ušuljaju se

u prostor tvoje pažnje
kad zakoračiš na pokretne stepenice
ili na pauzi dok prstima prelaziš
naslove na polici knjižare
polako tipkam na klaviru
tvoje fragmentarne sonete
uvezujem ih u elektronske knjige
plastificiram u moje podloge

kažeš da odrezali smo bitak
i ne znamo tko smo više i da,
ako svijet je teatar, nikoga baš
ne zanima što je ispod maske
pročitali smo nešto važno
pročitali smo u sebi, julien
između tebe i mene nešto
sakramentalno
u svijesti neprestano iskače

već prije umrli smo jednom, julien
sjećaš li se te tužne price
kada zatvorili smo granice našeg „ja“ i
samoj Ljubavi rekli smo „ne“
Avenijom su letjeli komadići papira
lišće se povuklo iza ugla
kišilo je fragmente, nebo se ulijevalo
u nas i skoro iscurilo je

govorilo nam je bazično,
kišom, bez interpunkcije
raspala su se od vlage
naša sebstva i sve njihove kutije
i svi slojevi kartona
svake suvišne informacije
govorilo je izravno istinu o nama
u nešto sakramentalno
oblikovalo nas je

pusti večeras ovu kišu da pada u eter
četvrt sata da se prolije
posvuda po gradu sve vrijeme
predviđeno za rubriku
radiopoezije

što misliš o tome?