Krive su Seka i Seka | Zoran Pongrašić

AKCIJA ILI FANTOMKE ZA SVE PO DESET KUNA

Stvar je išla glatko. Ipak su njih četvorica bili iskusni u svom poslu. Točno u ponoć našli su se pred ogradom sa zadnje strane zoološkog vrta.

– Janez je nonstop pvigovava šta je okolo bija snig – rekao je kasnije Zmija. – Te da će muvjaci otkvit naše tvagove, te da mu je smoćija mudante do kolina, te da mu je uša u postole. Ka da je zabovavija da je zima i da po zimi nekad ima sniga. Ka da je bija doša iz Afvike, a ne sa Tviglava!

Prvo su se najnužnije maskirali fantomkama koje im je podijelio Dule Antilopa.

– Slovenac se valjda splašil da bi nas majmuni mogli prepoznat i cinkat muriji – rekao je kasnije Ožiljak.

– Janez je ležljivac ko pvavi Pinokijo. Malo mu fali da mu navaste nos – rekao je kasnije Zmija. – Pita ga Bvada di je nabavija te lipe tople kape, a ovaj se pvavi važan pa kaže da je pvovalija u skladište NATO-a kod amevičke ambasade, a kveten zabovavija odsić etikete na kojima lipo piše „Ofevtisima – sve po deset kuna“!

– Ta kapa ima ovak tu dve rupe kroz koje možeš gledat – rekao je kasnije Brada. – I ovak tu još jednu kroz koju možeš disat na usta. I kroz koju možeš provuč pumpicu za asmu. I niš više, ne. Tak da te, ono, baš lepo grije po celoj glavi. Nisam ni znal da ih možeš kupit za sve po deset kuna!

Zatim su preskočili ogradu zoološkog vrta.

–  Bradonju smo morali dizat zato kaj nije mogel dosegnut do vrha – rekao je kasnije Ožiljak. – A Slovenac se zabrinul da bu si zaflekal to njegovo šminkersko odelo pa je prije neg je išel preskakat sa maramicom brisal šipke od ograde. Zmija nije ni moral preskakat, onak mršavi sam se je provukal kroz ogradu na drugu stranu.

– Ja sam preskočil prvi! – rekao je kasnije Brada. – A onda je Ožiljak podignul Duleta i dodal mi ga prek ograde jer je ovaj cvilel da si bu zmazal ancuga, ne. Onda sam pomogel još i Ožiljku da se prehiti prek. A Zmija se sam provukel.

– Janez je onda pvigovava da kako to da nemamo nikakvu opvemu – rekao je kasnije Zmija. – Da di su nam skale na vasklapanje, da kako će on pviko te pvljave ogvade. Baš mi je iša na živce!

Pa su provalili bravu na vratima majmunskog paviljona.

– Je, znam da sam rekel da ne bum više nikad provaljival jer sam okrenul, ono, novi list, al posle ovog bum okrenul još jedan novi! – rekao je kasnije Brada.

– Tiste tri sploh niso strokovnjaki – rekao je kasnije Dule Antilopa. – Hteo sam da kažem da njih trojica uopšte nisu profesionalci. Najprej, hteli su da krenu u akciju bez da su se pre toga maskirali. Sreća da sam se ja prethodno setio da nabavim te kape iz skladišta NATO-a kod američke ambasade. In drugo, hteli su da provaljuju u kombi, umesto da potraže ključeve i da ga lepo otključaju. – Dule Antilopa širi ruke kao da kaže eto s kim sam ja imao posla. Zatim duboko uzdahne. – A i šta čovek da očekuje od nekog ko ima tetovažu prozora?

– Onda smo pola uve movali pvetvaživat di su vvažji ključevi od kombija – rekao je kasnije Zmija. – Zato šta se je Janez pvepa da ako pvovalimo bvavu na makini da će se uključit auto-alavm.

–  A kaj mislite da nismo pronašli ključeve da ne bi mogli uć u kombi, haha! – rekao je kasnije Ožiljak.

Ne paleći svjetlo ušli su u dvoranu s majmunskim nastambama.

– Janez nije tija ući unutva kod majmuna – rekao je kasnije Zmija. – Nego je veka… Ne znam taćno šta je veka, al nešta ka da se ne želi zapvljat.

A rekao je: – In kaj če v temi stopim v kakšno sranje?

A Brada je rekao: – Kaj veliš?!

A Dule Antilopa: – Hteo sam da kažem da ne bi hteo da nagazim neko sranje.

A Ožiljak: – Ak misliš na te svoje šminkerske šuze ne moraš se brinut, već si ih skroz zasral!

Bradi mrak nije ni najmanje smetao. U majmunskom se paviljonu snalazio kao već tradicionalna riba u vodi. Iako bi logičnije bilo reći kao šišmiš u mraku.

– Kad sam došel do kaveza od Mirjane, pozval sam ju na majmunskom jeziku ovak – Brada zagrokće – al mi nije nit htela prič nit mi nikaj nije htela reč. Čučala je skroz tam u čošku i skrivala Seku z rukama. Onda sam se setil da je to zato kaj imam kapu prek celog lica. Valjda je pomislila ko je sad ovaj, ne. Al čim sam si dignul kapu, zafrknul sam si je ovak na čelu, odma je došla do mene i posle više nije bilo nikakvih problema, ne.

Mirjani nije bilo ništa neobično kad joj je Brada dao bananu i uzeo Seku u naručje. Pa ni to što je Seku umotao u dekicu. Bilo joj je neobično samo to što je zatim ponovno navukao vunenu kapu s prorezima za oči i s rupom za usta preko lica. Ali iz iskustva je znala da se ljudi čudno ponašaju. Pogotovo od proljeća do jeseni kad stoje pred majmunskim kavezima pa se krevelje i mašu rukama i iz nekog razloga ispuštaju te smiješne u-u-u-u-u zvukove.

– Dule je šizil da kaj smo tak spori, al ja sam Seki moral još navuč pelenu i pronač nekakvu dekicu – rekao je kasnije Brada. – I još sam, ono, moral Mirjani objasnit da bum Seku odvel u šetnju i da bum je posle vratil natrag, ne. Jel da sam joj rekel da je više nikad ne bu vidla bila bi žalosna. Ovak sam sam ja bil žalostan jel sam joj slagal. Al kad posle ovog okrenem, ono, novi list ne bum više nikad lagal!

Onda su se svi ukrcali u kombi. Zmija je sjeo za upravljač (koji neki ljudi, pretežito vozači, sasvim pogrešno nazivaju volan, što dolazi od francuske riječi volant koja znači: letjeti, što je samo po sebi potpuno pogrešno jer automobili, kao što je svima poznato, ne lete, a osim toga zna se kako se pravi volani ne nalaze u automobilima već na ženskim haljinama ili na zavjesama, gdje ne služe ni za kakvo upravljanje). Ožiljak se smjestio pokraj Zmije. Ne sasvim pokraj nego na suvozačko sjedalo. Iako bi se pokraj mršavog Zmije komotno mogla smjestiti još dvojica takvih. A Dule Antilopa, Brada i Seka sjeli su otraga na stražnje sjedalo. Osim što Seka nije sjela na sjedalo jer je već bila zaspala umotana u dekicu u Bradinom naručju.

– Vozi, Miško! – uzviknuo je Zmija, a kombi se trznuo, proklizao u snijegu, poskočio pa jurnuo.