Krive su Seka i Seka | Zoran Pongrašić

DICA ILI ŠTAJ BILO DALJE SA SEKOM

– Ne vjerujem svojim ušima! – kaže Mirela zaprepašteno. Zatim s oba kažiprsta nekoliko puta pritisne svoje ušne školjke. Kao da provjerava je li s njima sve u redu.

– Ni ja ne vjerujem svojim ušima! – kaže Stela jedanko zaprepašteno. Zatim i ona s oba kažiprsta pritisne svoje ušne školjke. Zatim kažem: – A ni tvojim.

– Molim? – Mirela zbunjeno pogleda svoju sestru jednojajčanu blizanku. Bilo bi joj u dlaku jednako da je pogledala samu sebe u ogledalu.

– Hoću reći, za slučaj da su i tvoje uši čule isto ovo što su čule moje uši. Hoću reći, za taj slučaj ne bih povjerovala ni tvojim ušima. Mislim, kao što sad nisam povjerovala svojim ušima – pojasni Stela pogledavši svoju sestru jednojajčanu blizanku. Bilo bi joj u dlaku jednako da je pogledala samu sebe u ogledalu.

– A zašto ti šutiš? – upita Mirela Beru.

– Kako stoji stvar s tvojim ušima? – upita ga i Stela.

Bero sjedi u sredini. Zato prvo okrene glavu prema jednoj sestri jednojajčanoj blizanki, a zatim i prema drugoj sestri jednojajčanoj blizanki. Bilo bi mu u dlaku isto da je oba puta okrenuo glavu samo prema jednoj od njih. Prema bilo kojoj.

– Isto – kaže Bero.

Iako su njegove uši crvene. I čini mu se kao da gore. Jer to je tako kad imaš skoro četrnaest, a osobe u koje si zaljubljen sjede posvuda oko tebe. Uostalom, ne kaže se badava: zaljubljen do ušiju. Srećom, kad imaš dugu kosu onda svoju zaljubljenost možeš prikriti. Jer se ispod duge kose ne vide crvene uši.

– Kako nas uopće možete pitati nešto takvo?! – kaže Mirela dvojici policajaca s druge strane stola. U stvari, samo jednome od njih. Tom debelom izbrijane glave. Tom koji je malo prije postavio to nevjerojatno glupo pitanje.

– Zašt ste prevarli onu trojcu krimnalaca? – glasilo je to nevjerojatno glupo pitanje.

– Nešto toliko glupo?! – ubacila se i Stela.

– Jeste li vi toliko glupi ili što?! – upitala je Mirela.

Poslije ovog zadnjeg ni dvojica policajaca više nisu vjerovala svojim ušima. Načelnik kriminalističke policije Slavko Budak zato što ga je upravo netko nazvao glupim. A pomoćnik načelnika kriminalističke policije Predrag Peđo Fišer zato što je načelnika kriminalističke policije Slavka Budaka napokon netko glasno, jasno i precizno opisao.

– Te kriminalce smo prevarili zato što su kriminalci! – rekla je Mirela pomalo filozofski.

– Kriminalci koji su proganjali Seku! – pojasnila je Stela bez imalo filozofiranja.

– Tu drugu Seku – ubacio je Bero.

Stela i Mirela su ga pogledale.

– Htio sam reći, ne moju sestru Seku nego majmunicu Seku – rekao je Bero tišim glasom.

Stela i Mirela su ga jednako gledale.

– Mislim, da ne bude zabune – rekao je Bero. Sad već sasvim stišanim glasom.

Sestre su odmahnule glavama, svaka svojom, ali na potpuno jednak način. Mogla je to napraviti i samo jedna od njih. U ime obje.

– Što biste vi napravili da ste bili na našem mjestu? – upitala je Mirela.

– Da je vama u kolica uskočila slatka mala majmunica? – upitala je Stela.

– Odjevena samo u slatku malu pelenu? – upitala je Mirela.

– Po ovoj strašnoj cičoj zimi? – upitala je Stela.

– I da su onda dotrčala trojica zamaskiranih kriminalaca? – upitala je Mirela.

– Prvo onaj jedan, pa malo iza njega onaj drugi, pa onda malo više iza tog drugog onaj treći – rekao je Bero.

Sestre su zakolutale očima. I odmahnule glavama.

– Biste li je vi samo tako predali tim kriminalcima? – upitala je zatim Stela.

– Da je ubiju? – nastavila je Mirela.

– Ili da je pojedu? – nastavila je i Stela.

– Budalo, pa prvo bi je morali ubiti! – odbrusila je Mirela svojoj sestri.

– Ti si budala! Zar nisi nikad čula da se kaže živog su ga pojeli?! A kad nekog pojedeš živog onda ga prije toga nisi ubio! – odbrusila je i Stela svojoj sestri.

– E, hajd se ti živa pojedi!

– A ti se prvo ubij pa se onda pojedi!

– Nisuj tjeli ubit negsuj tjeli prodat – prekinuo je Budak sestrinsku raspravu. – U Republiku Sloveniju preko Republike Srp…

Majkmu, koj mi je vrag?! pomislio je zatim.

– A kako smo mi to tad mogli znati?! – upitala ga je Mirela.

– Kad nam nitko nije rekao zašto je progone?! – dodala je Stela.

– A nije imala ni cijenu na sebi – ubacio se Bero.

Sestre su ga opet onako pogledale.

– Htio sam reći, da je kojim slučajem imala nekakvu cijenu na sebi, tad bismo mogli znati da se prodaje. Mislim, mogli bismo barem pretpostaviti. Jer kad na nečemu stoji cijena… Mislim… Ne?

Sestre su ponovno odmahnule glavama. Na malo prije opisani način.

– Uostalom, Seka je sama od sebe uskočila u kolica – rekla je Mirela Budaku.

– Nismo je mi ubacili unutra – pojasnila je Stela.

– Majmunica Seka – rekao je Bero. – Htio sam reći, ne moja sestra Seka. Mislim, ona je već bila u kolicima. Otprije. Ja sam je ubacio. Mislim, nisam je baš ubacio. Nego sam je pažljivo stavio.

– A kako je reagirala tvoja sestra Seka kad je ta druga Seka uskočila u njezina kolica? – upitao je Peđo Fišer iskreno znatiželjan.

– Probudila se – rekao je Bero.

– I? – upitao je Peđo Fišer.

Istina je da se ne rađamo s predrasudama. Istina je i da se rađamo radoznali. Prvo smo znatiželjni kakvog je okusa naš palac na ruci, a zatim i prsti na nozi. A to što je osoba s kojom dijelimo kolica sasvim dlakava ne znači nam ništa. Kao što ni njoj ne znači ništa što mi nemamo ni jedne dlake na licu. A kad nam se dlanovi spoje ni to što su jednake veličine ne znači nam ništa. Kao što nam ne bi značilo i da nisu. Jer tako to ide s malom djecom. S malom djecom bilo koje vrste.

– I onda su se njih dvije primile za ruke – rekao je Bero.

– I kudstej ondak odvezli, tu Seku? – upitao je Budak.

– Kod Bake – rekla je Mirela.

– I kod Prabake – dodala je Stela.

– I kod ćorave Milene – dodala je još Mirela.

– Zapravo smo odvezli obje Seke – rekao je Bero. – Hoću reći, bile su zajedno u kolicima. Mislim, u jednim te istim kolicima…

Bilo bi mi bolje da šutim, pomislio je Bero.

Bilo bi mu bolje da šuti, pomislile su sestre.

– Tako da nismo mogli odvesti samo jednu – Bero se nije uspio zaustaviti. – Mislim, mogli smo da smo onu drugu negdje usput izvadili iz kolica, ali…

– Daj šuti! – prekinule su ga sestre jednojajčane blizanke u jedan glas.

– Kakos zovu ta vaša baba i prababa? – upitao je zatim Budak. – I de žive?

Jedna stara žena i jedna još starija žena nekad su imale imena. No već ih dugo ne koriste. Jedna drugu zovu mama. Jer su obje nečije majke. Čak i bake. A jedna od njih je i prabaka. Stara žena još stariju ženu zove mama zato što joj još starija žena i jest mama. Još starija žena staru ženu zove mama jer je majka njezine unuke. A kad je unuku čuvala dok je bila mala, govorila joj je tvoja mama ovo i tvoja mama ono. I tako se zadržalo.

Otkako znaju za sebe Stela i Mirela baku zovu jednostavno Baka, a prabaku jednako jednostavno Prabaka. Čak više nisu sigurne kojoj od njih dvije je pravo ime Divna, a kojoj Gita. I je li to Gita možda skraćeno od Margita ili nije. No to i nije važno. Važno je da ih Baka i Prabaka vole najviše na svijetu. I da njih dvije vole Baku i Prabaku u jednakoj mjeri. Pod uvjetom da se ljubav može izmjeriti.

I zato im sad ne pada na pamet tim dobrim starim ženama natovariti nekakvu policiju na vrat.

– Zovu se Baka i Prabaka – kaže zato Stela.

– A žive u svom kvartu – kaže zato Mirela.

I to je sve što će o tome reći.