Krive su Seka i Seka | Zoran Pongrašić

OTMICA JOŠ JEDNOM

– Imali smo sviću – kaže Zmija dvojici pandura s druge strane stola. – Jev su kod one fontane oni u navančastin lancunima vikali Mave Seka Mave Seka! šta je nama odma skvenulo pozovnost pa smo navukli fantomke i zajuvili se pvavo pvema njima.

– Oteli su nam kolica – kaže Mirela. Ne kaže: Bez borbe. I zato se još uvijek srami.

– Skupa sa Sekama unutra – kaže Stela.

– S mojom sestrom Sekom i s majmunicom Sekom – kaže Bero.

– A zašt niste krenli zanjima? – upita Budak.

Da baš, pomisli Peđo Fišer. Troje djece protiv četvorice odraslih muškaraca?

– Zato što smo bili u šoku – kaže Mirela.

– Ja nisam bila u šoku – kaže Stela.

– Ma nemoj! – kaže Mirela.

– Ma damoj! – kaže Stela.

– A zašto onda ti nisi krenula za njima? – pita Mirela.

– Zato šte ste vas dvoje bili u šoku pa sam vas morala čuvati, eto zašto – kaže Stela.

– Ni ja nisam bio u šoku – kaže Bero.

– Ti šuti! – odbruse mu sestre u jedan glas.

– I ondak? – pita Budak.

– I ondak smo se vratili kod Bake i Prabake – kaže Mirela.

– A zašt niste nazvali policju? – pita Budak.

– Zato što nitko nije znao broj.

– I ondak?

– I ondak smo jeli kolače – kaže Stela.

– Dok policija nije došla po nas – kaže Mirela.

– Srećom, jer bih inače pukla kao balon! – kaže Stela.