Krive su Seka i Seka | Zoran Pongrašić

KONJI LIPICANCI I MICHAEL JACKSON

Rumen u licu poput karanfila u punom cvatu, ili poput debelog načelnika kriminalističke policije izbrijane glave i s gumbom manjka na košulji, Budak se okrenuo prema Steli, Mireli i Beri i viknuo: – Ajmo mi ovo privest kraju! – A kad se nije dogodila nikakva reakcija, ispuhnuo je pozamašnu količinu zraka iz svojih jednako pozamašnih pluća, raširio ruke i rekao: – Pa majkmu, šta vama ništ nij bilo sumljivo?

– U vezi čega? – pita Mirela.

– U svezi tog štaj vam ta majmunca uskočla u kolica? – pita Budak.

– Ne – kaže Stela.

– Štas niste zapitali otkud sad ta majmunca? – pita Budak.

– Ne – kaže Mirela.

Jer kad imaš tek nepunih četrnaest najvažnije je da te nitko ne gnjavi. Barem ne previše. Na primjer, škola je najobičnija gnjavaža. Ali je ta gnjavaža podnošljiva, jer se o školi može pričati kad se nema o čemu drugom. Ili kad se ne usudiš pričati o nekim važnijim temama. Na primjer, koliko patiš kad onaj u koga si zaljubljen ide u neku sasvim drugu školu. Ili na primjer o tome koliko ti vlastiti roditelji idu na živce. Zato što ćeš uskoro imati samo jednog od njih. Jer će onaj drugi otići. A to te boli najviše od svega. I zato, kad imaš tek nepunih četrnaest pa u dječja kolica pokraj tebe uskoči mladunče majmuna, ne razmišljaš zašto se to zbilo ni otkud odjednom majmun u dječjim kolicima. Naprosto je tako.

– Ja sam se zapitao – kaže Bero. – Htio sam reći, na trenutak. Mislim, i kasnije sam se nekoliko puta zapitao. Ali ne previše.

Svi su ga ignorirali.

– A ta vaša baba i prababa, štas one rekle u svezi majmunce? – pita Budak.

– Rekle su kako je za malu djecu najvažniji friški zrak – kaže Mirela.

– Pa smo zato svi skupa izašli u šetnju – kaže Stela.

– Jedino što smo svima živima morali non-stop nešto objašnjavati – kaže Mirela.

Kad imaš tek nepunih četrnaest, samo se želiš dobro zabaviti. To je najvažnije. Pa kad te netko pita otkud dvije crne bebe u kolicima, slagat ćeš da bi bilo što zabavnije. Uostalom, laž nema jednaku težinu s nepunih četrnaest i kad si odrasla osoba. Pa su Stela i Mirela na sva pitanja slučajnih prolaznika mrtve-ozbiljne odgovarale:

– Njih dvije su također naše sestre jednojajčane blizanke.

– Mlađe su od nas zato što su njihova jajašca bila duže zamrznuta.

– I nas dvije smo bile crne kad smo se rodile.

– Slično kao kad se rode konji lipicanci.

– I Michael Jackson.

– Počele smo bijeliti kad smo krenule u vrtić.

– A skroz smo pobijelile tek u trećem razredu osnovne škole.

– I ondak?

– I ondak smo naišli na one u narančastim haljinama – kaže Mirela.

– I u majicama na kojima je pisalo SVI SMO MI MAJMUNI – kaže Stela.

– Pa su se i oni svi sjatili oko kolica – kaže Mirela.

– Pa je onda jedan od njih viknuo Seka! – kaže Stela.

– Pa je onda još netko viknuo Seka! – kaže Mirela.

– Pa su malo kasnije svi kao blesavi vikali – oponaša ih Stela – Hare Seka Hare Seka Hare Seka Hare Hare!