Krive su Seka i Seka | Zoran Pongrašić

DOMJENAK UPRILIČEN UOČI BOŽIĆNIH I NOVOGODIŠNJIH BLAGDANA U GRADSKOM ZOOLOŠKOM VRTU – ČETVRTI DIO

– Potem sem mislil da iz vsega tega ne bo nič – rekao je Dule Antilopa, pitajući se bi li izgledao urednije ako bi poderani džep na svom sakou otrgnuo do kraja. – Ožiljak je vzel Brado v stranišče in…

– Alo momak, nijti ovo slovenska policja! – prekinuo ga je Budak. – Ovde se govori hrvackim jezkom!

– Izvinite, malo sam se zaneo – rekao je Dule Antilopa. A zatim je upitao: – Ako smem nešto da vas pitam, da li je i Zmija Hrvat? Hteo sam da kažem, njega ništa ne razumem kad priča.

– To je zato što je Dalmatinac – rekao je Peđo Fišer.

– Znači da ipak nije Hrvat? – rekao je Dule Antilopa.

– Ma neg štaj neg Hrvat?! – uzviknuo je Budak. – Svi smo mi Hrvati! I Dalmatinci takođe!

Mada mij ovaj pametnjakovć tu malo sumljiv, pomislio je.

– Neg štas ti tijo reć? – upitao je Duleta Antilopu.

– Hteo sam da kažem da kad je Ožiljak odveo Brado v stranišče, da sam ostao samo sa Zmijom i da sam pomislio da neće da bude ništa od tog posla.

Budakove obrve našle su se odjednom na vrhu njegove izbrijane glave.

– Znači natom domjenku stes dogovorli da otmete tu malu majmuncu?!

– Jeste – rekao je Dule Antilopa olabavivši patrljak od svoje kravate. – Tačno tako.

Budak je zadovoljno pljesnuo rukama.

Kao da to već nismo znali, pomislio je Peđo Fišer.